Neverovatna pojava dogodila se tokom 2021. godine – u regionu visokog Arktika zabeleženo je 7278 udara groma, što predstavlja duplo više od zbira prethodnih devet godina. Na području Arktika su, inače, grmljavinske nepogode izuzetno retke, pa podaci predstavljaju dokaz da se klima dramatično menja.
Vazduhu na krajnjem severu zemljine kugle obično nedostaje takozvana konvektivna toplota, odnosno vertikalno prenošenje toplote i vlage u atmosferi, neophodno da se izazove grom. Broj udara groma zato je bio na niskom nivou i održavao se stabilnim iz godine u godinu. U poslednjim mesecima, međutim, severno od Arktičkog kruga došlo je do neuobičajeno velikog porasta temperatura. Temperature su rasle, i dalje rastu, tri puta brže od globalnog prosečnog rasta temperatura, koji je već dovoljno zabrinjavajući.
Iako nam se čini da je Arktik daleko, a temperaturni rast u našem okruženju mali, nije tako. Promene u jednom delu planete utiču na čitav svet, čega smo nedovoljno svesni.
Svaki porast prosečne godišnje temperature od samo jednog stepena Celzijusove skale, trvrde naučnici, može za 12% da poveća grmljavinsku aktivnost. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, to bi značilo 50% povećanja broja gromova do kraja ovog veka.
Svaka količina ugljen-dioksida koju proizvedemo doprinosi globalnom zagrevanju. Sa dupliranjem količine ugljen-dioksida u atmosferi možemo očekivati oluje koje su približno za jednu četvrtinu jače nego danas, sa 5% više udara gromova.
Međuzavisnost opasnih događaja dodatno zabrinjava, zbog toga što jedni iniciraju ili pojačavaju druge. Ako su temperature visoke i vegetacija suva, nju će lakše zapaliti udar groma, požar će se brže širiti i šteta će biti veća. Naglo kratkotrajno zagrevanje tla koje se smenjuje sa kišama na kontinentima dovodi do povećanog isparavanja i vlažnosti vazduha, što prouzrokuje nestabilnost u atmosferi i pojavu gromova. Šumski požari, zbog zagađenosti vazduha, proizvode i sopstvenu grmljavinu.
Globalno zagrevanje nije, dakle, tema koju treba vezivati samo za naučne časopise i skupove, naučno-popularne emisije, povremene demonstracije ekoloških pokreta. Ona se tiče svih nas.
Problema sa klimom skloni smo da se setimo samo u slučajevima suša, katastrofalnih poplava, snažnih vetrova koji nanose štetu, tropskih vrućina u evropskim gradovima…
Izuzetnu opasnost od grmljavinske nepogode shvatamo tek kada dobijemo vest da je neko izgubio život, da je šumski požar nastao, bez prisustva čoveka, na nepristupačnom terenu, da je nastradalo čitavo stado ovaca od udara groma…
Jedan od najiskrenijih zaključaka naučnika, koji prati gotovo svako istraživanje, je da budućnost ne možemo predvideti. Koliko god da se trudimo i koristimo najsavremenije metode, krećemo se samo u zonama manje ili veće verovatnoće pojava, manjeg ili većeg rizika od štetnih posledica.
Zato je najvažnija preventiva.
U slučaju klimatskih promena to je promena ponašanja i trud da planetu učinimo manje zagađenom, zelenijom, stabilnijom i zdravijom. U slučaju udara groma, zna se – postavljanjem gromobrana možemo da zaštitimo imovinu i živote na teritoriji koju svako od nas kontroliše – u poslovnom prostoru, u kući, na imanju…