Da li je iko mogao da pretpostavi da će se jedna osoba iz Malezije sa svojim otkrićem naći u istom rangu kao čuveni naučnici Ge Lisak i Džejms Klerk Maksvel? I da će ona biti žena?
Za sve koji ne mogu da se sete dvojice velikana, o kojima su učili na časovima fizike u srednjoj školi, evo podsećanja. Lisak je bio francuski istraživač poznat po svom zakonu o gasu i temperaturi. Maksvel je bio Škotlanđanin, čuven po zakonima o elektricitetu i magnetizmu, koje svi elektroinženjeri moraju da znaju.
Polje koje je Lisaku i Maksvelu bilo zajedničko je zaštita od udara groma – oblast uspostavljena čitav vek pre njih od strane Bendžamina Franklina.
Lisak je 1823. godine razvio metodu ugla zaštite (Protection Angle Method, PAM), a Maksvel 1876. metodu mreže (Mesh Method, MM), koje su se odnosile na tehnike postavljanja gromobranskog štapa i konduktora na ili pored zgrade, kako bi je zaštitili od direktnog udara groma.
U vreme kada je zapadni svet počeo da razvija nacionalne standarde za zaštitu, krajem 19. veka, PAM i MM su bili uključeni u najveći broj njih.
U 20. veku, međutim, građevine su počele da rastu po veličini i u visinu. Ispostavilo se da PAM i MM nisu dovoljna zaštita od direktnog udara za velike zgrade.
Problem je delimično rešen kada je profesor iz Mađarske, Tibor Horvat, razvio novi metod postavljanja gromobrana, koji je nazvao metod kotrljajuće lopte (Rolling Sphere Method, RSM). Horvat ga je bazirao na svom proučavanju udara groma u visokonaponske električne vodove 50-ih godina prošlog veka, i metod je ušao u najveći broj nacionalnih standarda za zaštitu 70-ih godina.
Za moderne zgrade složenih oblika, ipak, ni RSM nije bio dovoljan.
Na sreću, pronađeno je rešenje, i to u Maleziji. Robija Ibrahim (Robiah Ibrahim) je inženjer rodom iz Džohora, koja živi u Kuala Lumpuru, jednom od gradova najizloženijih udaru groma na svetu. Na naučnu scenu u ovoj oblasti probila se 1995. godine, kada je bila koautor istraživanja pod nazivom “Metod identifikacije mesta udara groma u objekat”, predstavljenog na međunarodnoj tehničkoj konferenciji u Kuala Lumpuru.
Robijin metod, kasnije poznat kao metod sakupljanja sa površine (Collection Surface Method, CSM), zasnovan je na posmatranju štete nastale na objektima, umesto na vodovima. CSM omogućava da se predvidi mesto udara groma, na način nepoznat do tada, tako da gromobran može da bude precizno postavljen.
Lokalni akademski naučnici koji se bave zaštitom od groma odbili su njene nalaze, pošto nije imala ni postdiplomske kvalifikacije, ni laboratorijsko iskustvo. Ali, jedan od australijskih eksperata koji je pohađao konferenciju prepoznao je rad Robije Ibrahim kao ogroman proboj na polju nauke – profesor Mat Darvenica sa Univerziteta Kvinslend čak je predložio da se na CSM-u zasnuje baza za novi metod određivanja mesta postavljanja gromobrana za moderne visoke građevine složenih oblika.
Predlog profesora Darvenice postao je realnost 2003. godine, kada su principi CSM-a uključeni u Australijski standard za zaštitu od udara groma AS1768. Ova činjenica je promovisala Robiju kao prvu ženu na svetu koja je razvila novi metod postavljanja gromobrana u poslednjih 200 godina, i stavila ju je rame uz rame sa Lusakom i Maksvelom, čiji su metodi još uvek uključeni u standarde i primenljivi za niske, i građevine jednostavnih oblika.
U 2006. godini, principi CSM-a su uključeni u novi međunarodni standard zaštite IEC62305, čime je Robijin metod postao primenljiv širom sveta. Naredne godine, CSM se vratio u zemlju iz koje je potekao – Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija odobrilo je internacionalni standard kao novi malezijski standard zaštite od udara groma MS-IEC62305.
Evropski eksperti takođe smatraju da CSM može da obezbedi do 98 posto zaštite od direktnog udara groma, ukoliko se ispravno primeni.
U vreme kada je zapadni svet počeo da razvija nacionalne standarde za zaštitu, krajem 19. veka, PAM i MM su bili uključeni u najveći broj njih.
U 20. veku, međutim, građevine su počele da rastu po veličini i u visinu. Ispostavilo se da PAM i MM nisu dovoljna zaštita od direktnog udara za velike zgrade.
Problem je delimično rešen kada je profesor iz Mađarske, Tibor Horvat, razvio novi metod postavljanja gromobrana, koji je nazvao metod kotrljajuće lopte (Rolling Sphere Method, RSM). Horvat ga je bazirao na svom proučavanju udara groma u visokonaponske električne vodove 50-ih godina prošlog veka, i metod je ušao u najveći broj nacionalnih standarda za zaštitu 70-ih godina.
Za moderne zgrade složenih oblika, ipak, ni RSM nije bio dovoljan.
Na sreću, pronađeno je rešenje, i to u Maleziji. Robija Ibrahim (Robiah Ibrahim) je inženjer rodom iz Džohora, koja živi u Kuala Lumpuru, jednom od gradova najizloženijih udaru groma na svetu. Na naučnu scenu u ovoj oblasti probila se 1995. godine, kada je bila koautor istraživanja pod nazivom “Metod identifikacije mesta udara groma u objekat”, predstavljenog na međunarodnoj tehničkoj konferenciji u Kuala Lumpuru.
Robijin metod, kasnije poznat kao metod sakupljanja sa površine (Collection Surface Method, CSM), zasnovan je na posmatranju štete nastale na objektima, umesto na vodovima. CSM omogućava da se predvidi mesto udara groma, na način nepoznat do tada, tako da gromobran može da bude precizno postavljen.
Lokalni akademski naučnici koji se bave zaštitom od groma odbili su njene nalaze, pošto nije imala ni postdiplomske kvalifikacije, ni laboratorijsko iskustvo. Ali, jedan od australijskih eksperata koji je pohađao konferenciju prepoznao je rad Robije Ibrahim kao ogroman proboj na polju nauke – profesor Mat Darvenica sa Univerziteta Kvinslend čak je predložio da se na CSM-u zasnuje baza za novi metod određivanja mesta postavljanja gromobrana za moderne visoke građevine složenih oblika.
Predlog profesora Darvenice postao je realnost 2003. godine, kada su principi CSM-a uključeni u Australijski standard za zaštitu od udara groma AS1768. Ova činjenica je promovisala Robiju kao prvu ženu na svetu koja je razvila novi metod postavljanja gromobrana u poslednjih 200 godina, i stavila ju je rame uz rame sa Lusakom i Maksvelom, čiji su metodi još uvek uključeni u standarde i primenljivi za niske, i građevine jednostavnih oblika.
U 2006. godini, principi CSM-a su uključeni u novi međunarodni standard zaštite IEC62305, čime je Robijin metod postao primenljiv širom sveta. Naredne godine, CSM se vratio u zemlju iz koje je potekao – Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija odobrilo je internacionalni standard kao novi malezijski standard zaštite od udara groma MS-IEC62305.
Evropski eksperti takođe smatraju da CSM može da obezbedi do 98 posto zaštite od direktnog udara groma, ukoliko se ispravno primeni.