Genijalno otkriće gromobrana promenilo je tok istorijskih zgrada i omogućilo nam da danas imamo nebodere bez straha od uništenja od požara. Vekovima su požari u domovima bili veliki problem širom sveta. Opasnosti poput kamina na drva, ugljenih šporeta i balonske konstrukcije doprineli su epidemiji požara i gubitka života, ali uvek je postojao jedan uzrok koji je delovao van naše kontrole, a to je grom.
To se promenilo 1749. godine kada je jedan izdavač iz Pensilvanije i opšti “majstor” počeo eksperimentisati sa elektricitetom kako bi bolje razumeo ovu čudnu silu. Godine 1752. završio je svoj dizajn prvog gromobrana i objavio svoj rad naredne godine. Taj izdavač bio je niko drugi do Bendžamin Frenklin, a njegovo otkriće zauvek je promenilo način na koji gledamo na zaštitu od groma, kao i na upotrebu elektromaterijala u očuvanju bezbednosti domova.
Izum gromobrana
Iz njegovog čuvenog eksperimenta sa zmajem i ključem, gde je želeo utvrditi da li je grom zaista elektricitet, Frenklin je sugerisao da je najefikasniji način zaštite zgrade od opasnosti groma postavljanje oštre gvozdene šipke na vrhu zgrade, sa žicom koja vodi do drugog štapa zakopanog u zemlji.
Frenklin je zabeležio svoje razmišljanje o toj temi, govoreći da bi električni udar, prema njegovom mišljenju, bio povučen iz oblaka neprimetno, pre nego što bi mogao doći dovoljno blizu da udari, time nas oslobađajući od tog iznenadnog i strašnog zla. U Americi, gromobran je često nazivan “Frenklinov” štap po svom tvorcu i brzo je postao popularan. Na mnogim važnim zgradama širom Amerike, u narednim godinama, postavljeni su gromobrani koji su pružali izuzetne rezultate.
Dizajn gromobrana
Dizajn gromobrana je bio prilagođavan i usavršavan. Britanci su tvrdili da su tupi metalni štapovi bolji za gromobrane, dok je Franklin ostao čvrst u verovanju da su oštri štapovi najefikasniji. Ovo neslaganje u dizajnu čak je postalo politički pokazatelj odanosti u to vreme, s patriotski nastrojenima koji su preferirali oštre štapove na svojim domovima, dok su lojalisti birali tupi vrh. Čak je i kralj George III dao svoj sud i postavio tupi gromobran na svoj dvor.
Do 1800-ih, gromobrani su postali deo arhitektonskih motiva. Vremenske strelice i dekorativni vrhovi uključivali su tu tehnologiju, pretvarajući funkcionalan uređaj za zaštitu domova u zadivljujuće arhitektonske elemente.
Jedan jedinstveni dizajn uključivao je čvrste staklene kugle u dizajn gromobrana neposredno ispod najviše tačke. S obzirom da je staklo izolator i ne provodi električnost, u slučaju udara groma, staklo bi se razbilo. Ovo je bilo osmišljeno kao znak da je došlo do električnog udara i da bi sistem zaštite od groma trebalo pregledati radi provere moguće štete.
Tek 1840-ih je gromobran uspešno integrisan na jedrenjake kako bi ih štitio tokom putovanja, zahvaljujući naporima britanskog doktora po imenu Vilijam Snou Haris. Ova inovacija predstavljala je značajan napredak, posebno imajući u vidu da su brodovi bili posebno izloženi opasnosti na otvorenom moru, gde nisu postojale druge mete osim njihovih visokih drvenih jarbola.
Danas, gromobrani dolaze u raznolikim dizajnima i uglavnom su integrisani u konstrukciju svih nebodera i većine poslovnih zgrada. Požari izazvani gromovima sada su uglavnom izbegnuti, i sve to zahvaljujući radoznalom kolonizatoru po imenu Bendžamin Frenklin.