Šanse da vas udari grom su manje od jedan prema milion, ali su te šanse znatno smanjene ovog meseca kada je zabeleženo više od 4,2 miliona udara groma u svakoj australijskoj državi i teritoriji tokom vikenda 12-13. novembra.

Kada uzmete u obzir da svaki udar groma putuje brzinom većom od 320.000 kilometara na sat, to je ogromna količina električne energije. Da li ste se ikada zapitali o munjama? Poslednjih 50 godina, naučnici širom sveta raspravljali su zašto munje cik-cak i kako su povezane sa oblakom groma iznad.

Do sada nije bilo definitivnog objašnjenja, a fizičar sa Univerziteta Južne Australije objavio je značajan rad koji rešava obe misterije. Dr Džon Louke, bivši naučnik CSIRO-a, a sada pomoćni istraživač UniSA, kaže da je fizika munja decenijama zbunjivala najbolje naučne umove. „Postoji nekoliko udžbenika o munjama, ali nijedan nije objasnio kako se formiraju cik-cak (zvane stepenice), zašto električno provodni stub koji povezuje stepenice sa oblakom ostaje taman i kako munja može da putuje kilometrima“, dr Louk kaže.

Odgovor? Singlet-delta metastabilni molekuli kiseonika. 

Zašto je ovo bitno?

„Moramo da razumemo kako se pokreću munje da bismo mogli da smislimo kako da bolje zaštitimo zgrade, avione, nebodere, vredne crkve i ljude“, kaže dr Louk.

Iako je retkost da ljudi budu pogođeni gromom, zgrade su pogođene mnogo puta, posebno visoke i izolovane (Empajer stejt bilding je pogođen oko 25 puta svake godine). 

Zaštita od groma je ista već poslednjih 100 godina. Gromobran koji je izumeo Bendžamin Frenklin 1752. je u osnovi debela žica za ogradu koja je pričvršćena za vrh zgrade i povezana sa zemljom. Dizajniran je da privuče munje i uzemlji električni naboj, čuvajući zgradu od oštećenja. „Ovi Frenklinovi štapovi su danas potrebni za sve zgrade i crkve, ali je neizvestan faktor koliko ih je potrebno na svakoj strukturi“, kaže dr Louk.

Postoje i stotine objekata koji trenutno nisu zaštićeni, uključujući skloništa u parkovima, često napravljene od pocinkovanog gvožđa, i poduprte drvenim stubovima. Ovo bi se moglo promeniti sa novim australijskim standardima zaštite od groma koji preporučuju da se ovi krovovi uzemljuju. Dr Lovke je bio član odbora Standards Australia koji je preporučio ovu promenu.

Unapređenje zaštite od groma je sada toliko važno zbog ekstremnijih vremenskih pojava usled klimatskih promena. Takođe, dok razvoj ekološki prihvatljivih kompozitnih materijala u avionima poboljšava efikasnost goriva, ovi materijali značajno povećavaju rizik od oštećenja od groma, tako da nam je potrebno da se pogledaju dodatne mere zaštite.