Verovali ili ne podaci, o gromovima

Neki podaci o grmljavini, gromovima i munjama zvuče gotovo neverovatno, pa ih je, kao takve, lakše zapamtiti. Poznavanje činjenica je, kada su gromovi u pitanju, poželjno i veoma korisno – u naizgled bezopasnim situacijama može čak i da spase život.

Da li ste znali, na primer, da grom može da udari i na rastojanju od četrdeset kilometara od centra nevremena?

munje

Prečnik snopa elektriciteta kod groma je veoma mali i iznosi svega dvadesetak milimetara, ali se zbog sjaja čini većim.

Trajanje pražnjenja je samo 1-2 mikrosekunde (mikrosekunde su – milioniti delovi sekunde), a prosečna dužina snopa 3-4 kilometra.

Prosečna temperatura munje je – 20 hiljada stepeni Celzijusa, što je pet puta više nego na površini Sunca.

Kada grom prođe svojim putem, vreo vazduh u okolini naglo se širi, proizvodeći grmljavinu.

Sigurno ste čuli da munje mogu da se kreću unutar oblaka i između oblaka, pa ipak, jedna četvrtina njih pronađe svoj put do zemlje. Iako je na površini Zemlje voda zastupljenija, većina udara groma je u tlo, od čega 70% u tropskom pojasu.

Svakoga dana u zemljinoj atmosferi dogodi se više od tri miliona gromova, prosečno 40 svake sekunde.

grom2

Navedeni podaci veoma su ozbiljni, pa vas molimo da razmislite.

Da li ste dovoljno dobro zaštićeni od udara groma i znate li kako funkcionišu gromobrani?

Da li ste upoznati kako da se ponašate bezbedno kada ste napolju, a nevreme se približava?

Ne mislimo da treba da razvijete astrafobiju (bezrazložan i preteran strah od grmljavine) ni da postanete fulminolog (stručnjak koji gromove proučava), ali više znanja o ovoj temi, za sve uzraste, nije na odmet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *