Saveti u slučaju grmljavine

Površinu zemljine kugle svake sekunde pogodi oko sto gromova. Verovatnoća da se nađemo u prostoru njihovog dejstva je značajna, posebno u letnjim mesecima kada često boravimo u prirodi. Nevreme sa grmljavinom može da bude veoma opasno, pa je dobro posedovati elementarna znanja i poslušati savete koje daju stručnjaci.

Sve što možemo da vidimo i čujemo odvija se veoma brzo – bljesak koji traje oko pola sekunde zagreje okolni vazduh na temperaturu šest puta veću od one na površini Sunca. Vazduh se zatim uz vibraciju naglo proširi prouzrokujući zvuk koji nazivamo grmljavina. Pošto do posmatrača svetlost putuje kraće od zvuka, prvo opazimo munju, pa posle nje zagrmi.

Za početak, važno je izračunati udaljenost nevremena – zone u kojoj se događaju gromovi, odnosno električna pražnjenja.

Kada vidite munju izbrojte sekunde do trenutka grmljavine i taj broj podelite sa pet. Rezultat koji ste dobili je udaljenost u miljama. Ukoliko je on manji od sedam – nevreme je blizu i potrebno je odmah potražiti sklonište. (Jedna milja je 1,6 kilometara, što znači da u zoni od deset kilometara udaljenosti treba prekinuti aktivnosti u prirodi i ponašati se prema preporukama.)

grom

Pažnja na otvorenom, ali i u zatvorenom prostoru

Ukoliko je moguće treba se skloniti u zatvoreni prostor – zgradu, kuću ili drugi veliki objekat. Može da posluži i automobil na kojem obavezno treba zatvoriti prozore.

Uzvišenja i otvorene prostore treba svakako izbegavati. Potrebno je odmah izaći iz vode, odnosno prekinuti plivanje ili veslanje.

Posebno su opasna visoka stabla i telefonski stubovi, pa se od njih treba udaljiti. Telefon je dozvoljeno koristiti samo za hitne pozive.

Osobe koje su na ravnom otvorenom prostoru i nemaju mogućnosti da se sklone trebalo bi da čučnu. Obavezno se treba udaljiti od metalnih predmeta kao što su poljoprivredne alatke, bicikli i motocikli, ograde, šine… a u dvorištima žičani stalci za sušenje veša i slični predmeti. Rastojanje između osoba u grupi treba da bude nekoliko metara.

Dok traje nevreme sa grmljavinom potrebno je pridržavati se pravila i u zatvorenom prostoru.

Ne preporučuje se stajanje pored prozora, vrata ili električnih aparata, kao ni isključivanje iz struje utikača aparata, kompjutera, televizora… Kontakt sa slavinama, vodovodnim cevima i instalacijama bi takođe trebalo izbegavati, kao i korišćenje telefona, osim u hitnim slučajevima.

Prva pomoć žrtvama udara groma

Većina ljudi pogođenih gromom može da preživi, uz adekvatnu pomoć i tretman. Važno je znati da ove osobe nisu neposredno posle nesreće izvor elektriciteta, pa im se može slobodno prići, pod uslovom da je mesto bezbedno. Procena bi trebalo da bude brza i povređena osoba se mora skloniti na zaštićeno mesto – grom može da udari dva puta u istu zonu.

Pozivanje ekipe hitne pomoći je obavezno. Žrtva udara groma često je nepokretna, ima višestruke prelome i krvarenja. Klasična prva pomoć, ukoliko povređeni ne diše, podrazumeva veštačko disanje (obavezno i pre pomeranja). Potrebno je proveriti puls u trajanju od najmanje 20-30 sekundi, a ukoliko ga nema primeniti masažu srca. Pošto je obično zemlja hladna i mokra od kiše, povređenog treba staviti na prostirku koja će sprečiti direktan kontakt sa tlom i hipotermiju. Ukoliko se nesreća dogodila na nepristupačnom terenu, potrebna je kontinuirana reanimacija, na koju bi osoba trebalo da odgovori uspostavljanjem pulsa i disanja u roku od nekoliko minuta.

Naglasimo još jednom – gromovi su veoma brzi. Kreću se brzinom do 480 kilometara na sat i imaju kapacitet od 50 miliona volti elektriciteta.

Mesta na otvorenom i pored mera zaštite nisu dovoljno bezbedna, pa se na najavu nevremena ne treba udaljavati od zgrada koje bi mogle da posluže kao sklonište.

Foto: Flickr / 55Laney69

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *