Gromobrani budućnosti

Gromobrani uspešno štite ljude i imovinu od sredine XVIII veka. Vremenom su, naravno, usavršavani, ali je način funkcionisanja ostao isti – gromobran na krovu ili nekoj drugoj istaknutoj tački prihvata ogromno električno pražnjenje i sprovodi ga u zemlju. Identičan sistem primenjuje se na svim najvećim i najznačajnijom objektima širom sveta.

Nešto što je uspešno sigurno ne treba menjati, ali pogledajmo u kom pravcu se kreću istraživanja naučnika kada su gromobrani u pitanju.

Istraživači sa Univerziteta Arizona i Univerziteta Centralna Florida u Sjedinjenim Američkim Državama proveravaju načine na koje bi moćni laseri mogli da budu korišćeni umesto klasičnih gromobrana.
Osnovni princip rada gromobrana sa šipkom je poznat – munja traži put najmanjeg otpora da elektricitet isprazni u tlo, a kako metalna kontrukcija sa sistemom provodnika do zemlje ima daleko manji otpor od okolnog vazduha – munja bira njega.

Ali šta je sa laserom, koji takođe “ne voli“ da se probija kroz vazduh? On, poznato je, kada to čini, na svom putu skida elektrone i ostavlja visokoprovodnu jonizovanu plazmu – idealnu da je za svoj prolazak do zemlje iskoristi munja. Na taj način bi munje laserskim snopom mogle da se usmeravaju tamo gde čovek poželi, daleko od objekata koje je potrebno zaštititi.

gromobrani buducnosti - laser

U futurističkim predviđanjima naučnici razmišljaju i o upotrebi energije kontrolisanih munja. Ona nikako nije mala – jedna munja nosi oko pet milijardi džula energije, za šta je potrebno utrošiti oko 145 litara benzina, ili više od jedne tone TNT-a. Na mestu pražnjenja na zemlji trebalo bi projektovati centralu koja bi imala kapacitet da prihvati ovu vrstu energetskog pražnjnja u trenutku i omogući da se ona iskoristi.

Dužina laserskog snopa kao problem

Koliko je upravljanje munjama realno pokazaće dalja unapređenja lasera. Osnovni problem sa kojim se istraživači suočavaju je defokusiranje laserskog snopa, poznato i kao “cvetanje”. On, naime, ne može da bude, bez rasipanja, dovoljno dug da nadvisi građevine. U laboratorijama se radi na povećanju dužine uvođenjem super-moćnih lasera, sa nekom vrstom dodatnog punjenja.

Vreme izlaska laserskih gromobrana iz laboratorija je, dakle, neizvesno, a testiranja u realnim okolnostima će, s obzirom na ozbiljnost projekta, sigurno trajati dugo. Do tada, sve nas štite klasični gromobrani, a najpouzdaniji su sigurno oni sa ranim startovanjem, koje nudi i kompanija Simen.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *